Брачни пар Ненад и Данијела Новаковић, после петнаестак година рада у северној Италији, решили су да се врате у родно Ждрело и посвете сеоском туризму. Без великих очекивања, али уз пуно љубави и труда, пред њиховим очима расте њихов сан. Њихово сеоско имање оаза је домаћинског мира, које зими и лети гостима, а посебно деци, пружа извор велике радости.
Петнаестак километара од Петровца на Млави, на путу ка Горњачкој клисури, лежи село Ждрело. У Млавској равници, у подножју планине Вукан, одолева времену и живи својим спокојним животом. Над селом, још се са главног пута види, бди манастир Свете Тројице. Привлачи погледе путника и позива да одгонетну вековне тајне скривене на том, а и многим местима наоколо.
Ходајући уским и вијугавим улицама Ждрела, не може човек а да не примети колико је труда уложено у велелепне куће, фасаде, ограде, дворишта... Јасно је одмах да оне нису место сталног пребивалишта својих домаћина. Половина мештана из села, које броји око 600 душа, ради у Западној Европи и тек по који месец годишње проведе у родном месту.
Такав животни оквир наметнуо се и Ненаду и Данијели Новаковић. У Болзану, регији на северу Италије, радили су петнаест година.
Ненад је отишао први. Радио је на грађевини, у фабрици, а када се запослио у једном луксузном планинском хотелу, дошла је и Данијела. Радили су и зарадили.
Искуство стечено у хотелима на разним пословима, решили су да искористе у свом Ждрелу и пре пет година почели да се баве сеоским туризмом.
„У Италији сам у почетку имала велики отпор према том послу јер је јако напоран, а у глави су ми била само моја деца која су одрастала са бабом и дедом у Ждрелу. Оставити тако децу је велика жртва, и не бих то никоме препоручила. Вероватно се из те силне жеље да им будемо близу и родила идеја да наше искуство које смо стекли радећи у хотелима на северу Италије искористимо, и на нашем сеоском имању изградимо апартмане и понудимо их гостима који долазе у бању Ждрело или једноставно желе да осете чари сеоског живота", каже вредна Данијела.
Данијела је рођена у Румунији, у индустријском месту Тиргужију, на обали реке Жију. Каже да се оно не може мерити са дивним хомољским крајем, богатим природним лепотама и историјским знаменитостима.
„Овај посао на имању смо започели без оптерећења, као хоби...Многи су били скептични, али ми смо веровали да имамо шта да понудимо. Стално улажемо, правимо корак више, али се не оптерећујемо зарадом, већ уживамо у упознавању нових људи који нам долазе из бројних места из Србије и иностранства", каже Данијела.
Ненад и Данијела имају два сина. Старији је посао нашао у Швајцарској, а млађи се још школује. Себе види као пекара, што би се можда уклопило и у породичан бизнис.
На имању им помажу и Ненадови родитељи, јер има пуно посла око стоке и пољопривредних радова.
Живине је пуно двориште, а у стајама и торовима су свиње, краве, овце...Пас Гара и мачор Кића пријатељи су од рођења.
„И лето и зима имају својих чари на селу. У близини је бања Ждрело која ради преко целе године, тако да гостију увек има. Препоручујемо им да обавезно посете манастир Горњак, Витовницу, где почива отац Тадеј, манстир Свете Тројице, Решковицу, а посебна атракција је манастир Благовештење на самом почетку Горњачке клисуре, који као да је изникао из стена. Ко једном дође, обавезно се врати поново, једноставно се заљуби у овај крај јер је чаробан", кажу у глас домаћини.
---
Извор: РТС
http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/vesti/3360521/lepa-je-italija-ali-je-lepse-nase-zdrelo.html